02/26,2009

TOK LJUDSKE CIVILIZACIJE

02/26,2009 Posted to RAZMIŠLJANJA

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                   Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                                                TOK LJUDSKE CIVILIZACIJE

 

         Stari svet

 

Onog momenta kada je čovek započeo svoj život na zemlji počeo je da stvara i svoju civilizaciju.Jedino je čovek to mogao kao razumno biće,kao neko ko je u stanju da promišlja i planira.Dakle sa nastankom čoveka nastaje i ljudska civilizacija i trajaće dok bude postojao i čovek.Razvijajući sebe kroz dostignuća čovek razvija i njegovu civilizaciju.

Govori se o različitim civilizacijama raznih naroda o njihovom nastanku,razvijanju i kraju,ako je reč o prošlim civilizacijama.Sve na ovom svetu kaže logika ima svoj početak i svoj kraj,sve je prolazno.Danas se divimo starim civilizacijama one koje su u određenom momentu zasijale na ovom svetu a neke od njih i gospodarile ovim svetom i sebe smatrale vladarima sveta,civilizacije koje su druge manje razvijene ili manje moćne smatrale varvarima.Koliko su one s punim pravom sebe mogle nazvati gospodarima sveta to je diskutabilno ako uzmemo u obzir na primer samu veličinu sveta kao i to da za mnoge teritorije nisu ni znali,ali tog trenutka pa makar pod trenutkom smatrali i duži niz godina,decenija ili vekova oni su bili gospodari sveta koji su poznavali.U poređenju sa pojmom večnosti svako vreme koliko god trajalo je trenutak.Kada kazemo"večnost"misli se na ono što je pre,sada i posle,ona je trajna i neprolazna.Vreme pak podrazumeva određeni period trajanja sa početkom i svojim krajem.Čovek od nastanka pa do danas izgrađuje sebe fizički i psihički.Razlika čoveka na primer iz doba starog Rima ili stare Grčke i čoveka danas u emotivnom smislu je evidentna i velika,kao sto su oni neke narode smatrali varvarima danas bi savremeni čovek to pomislio za njih kada bi kojim slučajem video strahote mučenja koja su na primer sprovodili stari Rimljani.Zamislite razapnute ljude pored puta koji su još živi na krstovima,a to su oni svojim robovima mnogo puta radili i ne samo njima,ili pak sam pojam robovanja,držanje i trgovina robovima na primer,a sebe su smatrali civilizovanima.To je savremenom čoveku nepojmljivo.Ali tog momenta u njihovo vreme to je bilo normalno.Njihova crta surovosti za njih nije bila isto sto i danas za nas,možda će doći posle nas neki naraštaji kojima ćemo mi izgledati surovi.Ipak kulture starih naroda su velike i veličanstvene ja sam prikazao prvo tamniju stranu njihove civilizacije ali pogledajmo i onu svetliju:njihova dostignuća u arhitekturi su zaista veličanstvena.Pojam Rimskog građanina je zaista u Starom Rimu bio poštovan bez obzira na nacionalnu pripadnost,ovde bi se mi mogli poučiti njihovim primerom,čak uzimam slobodu da kažem da su oni bili i bolji u tome.Stara Grčka je i danas svetli pimer iz filosofije,književnosti,umetnosti uopšte.I danas se divimo njihovim delima.Savremeni svet je i zasnovan na temeljima kulture stare Grčke i Rima.

Međutim i pre njih su postojale civilizacije koje su i poslužile i Grcima i Rimljanima kao uzor,od kojih su i preuzeli njihova dostignuća.Stari Egipćani su starija civilizacija,od njih su Grci učili matematiku i filosofiju na primer,od kojih su kasnije učili Rimljani.Praktično ne postoji ili skoro ne postoji oblast u ljudskom životu koju su započeli stari narodi a koja ne egzistira do danas.I danas imamo književnost,filosofiju,slikarstvo,vajarstvo,sport,pravljenje dobrih puteva kako bi se brze putovalo po velikoj rimskoj imperiji....Sve su to započeli stari narodi.

Ne sumnjivo da su stari narodi,stare civilizacije bile velike i napredne,velike ne samo po teritoriji već i po dostignućima u različitim oblastima.

    

 

Comments (0)

03/03,2009

TOK LJUDSKE CIVILIZACIJE

03/03,2009 Posted to RAZMIŠLJANJA

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                                                  TOK LJUDSKE CIVILIZACIJE

 

 

    Hrišćanstvo

 

Sa hrišćanstvom se rađaju nove ideje,razvija jedan novi pogled na svet,suština ljudskog života se prikazuje iz jednog drugačijeg ugla.Duhovne vrednosti se stavljaju ispred materijalnih ovozemaljskih bogatstava.

Hrišćanstvo je oplemenilo ljudski rod,njegovo učenje objavljuje nove smernice za duhovno usavršavanje čoveka.Hristova nauka propoveda i uči da su svi ljudi braća,da nema razlike među ljudima i da su svi jednaki pred Bogom bilo slobodni ljudi ili robovi,svi su isti.Govori se o međusobnoj toleranciji i praštanju,čak i to da treba voleti i svoje neprijatelje.Starom svetu ovo je bilo novo i čudno,neshvatljivo.Ubrzo hrišćani postaju,progonjeni,zbog svojih ideja koje su oni bez rezervno sledili,širili i svedočili svoju nauku i sopstvenim životima,u početku među Jevrejima,a kasnije i dalje širom rimske imperije,da bi se hrišćanstvo kasnije proširilo svuda na svim kontinentima. Sem Judaizma sve tadašnje religije su bile mnogobožačke.Hrišćani su propovedali jednog i jedinog Boga koji treba da se rodi kao čovek po proročanstvima u starom zavetu,po kome se čekao dolazak sina Božijeg i bili su u tome nepokolebljivi,uprkos tome oni nisu dobili podršku jevrejskih starešina koji su po svetom pismu takođe očekivali mesiju,a koji kada se pojavio kako kaže sveto pismo svojom zaslepljenošću sopstvenim interesima i željom za očuvanjem svojih položaja i vlašću u svom narodu nisu prepoznali,to ide dotle da ga osuđuju i na smrt.Nema sumnje da je Isus Hristos bio istorijska ličnost,o tome postoje i pisani dokumenti o njemu svedoče ne samo Hrišćani nego i njegovi neprijatelji koji i ako o njemu i njegovim sledbenicima govore sa mržnjom,ipak svedoče da je postojao.A da nije postojao sami njegovi učenici brzo bi napustili i njega i njegovo učenje.Ali oni nisu to učinili,naprotiv i svoje živote su žrtvovali za Hrista.Sa nad čovečanskom verom i žarom su prvi hrišćani širili svoju veru i svedočili je svojom krvlju,svojim životima.Niko i nista nije mogao da zaustavi hrišćanstvo.Ni kada je protiv njega ustala moćna rimska imperija sa svom svojom silom i surovošću.Svojim smirenim žrtvovanjem na kraju su hrišćani pobedili a rimska iperija priznala Hrišćanstvo za državnu religiju,sto je krunisano milanskim ediktom 313.godine za vreme vladavine cara Konstantina.Hrišćanstvo je dalo bezbroj svetlih primera veličine plemenitih ljudskih karaktera,bezbroj zadivljujućih arhitektonskih zdanja,pisanih tekstova,slikarskih umetničkih dela.Ali u hrišćanstvu se kasnije pojavljuju i neki pravci koji može se slobodno reći prljaju jednu veličanstvenu nauku i učenje.Setimo se na primer inkvizicije i inkvizitora.I tako uvek biva kada ljudi žele više od onog što se može i sme,ili zaborave na uzvišene ideale i plemenitost.

Ipak na Hrišćanstvo sa svojim trajanjem od preko dve hiljade godina do dana današnjeg ne mogu ovakvi primeri baciti toliko veliku tamnu senku koja bi ga zatamnila.Pored toga ovakve težnje i pravci u istočnoj Pravoslavnoj crkvi nikada nisu postojali i bili su osuđivani.

 Hrišćanstvo je dalo veliki doprinos unapređenju,usavršavanju i oplemenjivanju ljudi i  ljudske civilizacije,što svojim postojanjem i delovanjem čini i danas. 

 

 

Comments (0)