jonevija

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                                          Značaj pčela i pčelarstva za čoveka

Pčelarstvo je možda mada se to previđa i stalno zaboravlja i jedna od najvažnijih delatnosti za čoveka i ljudski rod uopšte.Ovo nije pretenciozna želja i popularisanje jednog čoveka pčelara koji se ovim zanimanjem bavi od svoje četrnaeste godine.Zašto mislim da je tako pokušaću da objasnim.

Kada želimo da budemo što ubedljiviji ili verodostojniji onda u većini slučajeva posegnemo za dokazima ili se pozovemo na velike i mudre ljude.

Još je Albert Ajnštajn rekao da kada bi kojim slučajem pčele nestale sa lica Zemlje ubrzo posle toga za svega nekoliko godina bi nestao i ljudski rod.Verovatno je imao na umu značaj pčela u oprašivanju koje biljkama omogućava produžetak vrste i opstanak,bez čije pomoći pčela kroz oprašivanje mnoge biljke ne bi mogle da donose svoje seme i razmnožavaju se,a kada bi one nestale onda bi se sigurno poremetila harmoničnost u prirodi.Osim toga pčele upravo kroz oprašivanje utiču i na poljoprivrednu proizvodnju i povećanje prinosa.Kada ne bi bilo pčela prinosi bi bili daleko manji ili ih ne bi ni bilo.Tačno je i to da i drugi insekti vrše oprašivanje ali je njih daleko manje i nedovoljno,pored toga pčele baš u vreme cvetanja velikog broja biljaka imaju naj snažnija društva sa velikim brojem jedinki pa samim tim i mogu da opraše najveći broj biljaka.Neki će reći da u današnje vreme postoje i mašine namenjene oprašivanju.Da,ali pčele sakupljaju i taj polen.U ostalom i da ga ne sakupljaju pčele mašine ne bi mogle i ne mogu da stignu svuda u svakom kutku planete Zemlje,setimo se samo  da još uvek postoje i takva mesta gde ljudska noga nije kročila,i tamo ima biljaka kojima su potrebne pčele,mašine mogu samo na određenim mestima da funkcionišu a nikako svuda i opet bismo imali ako izostavimo pčelu kao oprašivača narušavanje prirodne ravnoteže.Uostalom pčele će oprašivanje daleko bolje obaviti od mašine jer su se milionima godinama prilagođavale za taj posao i usavršavale.Nije samo Albert Ajnštajn tako govorio za pčele,u svojim radovima o pčelama,pčelinjem društvu i organizaciji u njemu govori i Nikola Tesla koji organizaciju pčelinjeg društva vidi kao savršenstvo organizovanja i predviđa takvu organizaciju i ljudskom rodu kao najsavršeniji oblik organizacije kada čovečanstvo bude bilo na svom vrhuncu.Ne znam koliko bi takva organizacija bila dobra za čoveka,ali sigurno je da se u određenim stvarima možemo ugledati na pčele i njihovom organizovanju.Takvih pokušaja je bilo još u staroj Grčkoj.Naime pokušaj organizovanja države po ugledu na organizovanju pčela unutar njihovog društva.

Sa oprašivanjem nije kraj koristi od pčela,kod nas su pčele naj poznatije i najpopularnije po njihovim proizvodima u prvom redu po pčelinjem medu.Prva asocijacija mnogima kada se spomenu pčele je med,međutim pčele proizvode i druge za čoveka veoma hranljive i zdrave proizvode.Pčelinji proizvodi su takođe polen,propolis,matična mleč,vosak.Ovi proizvodi takođe zaslužuju punu pažnju.

Svako zna da je med zdrava i lekovita hrana,to je najzdravija hrana.Naime onako kako se dobija iz košnice tako se i plasira na tržište bez naknadnih prerada sve što je bilo potrebno obavile su same pčele.A o lekovitosti meda i ostalih pčelinjih proizvoda ne treba previše ni pisati to je opšte poznato,ja ću samo o tome u kratkim crtama.

Med utiče na poboljšanju rada srca,okrepljuje organizam i produžava život.Za med je rečeno da kakav značaj i važnost ima mleko kod dece takav značaj ima med kod starijih ljudi.Poznata je dugovečnost stogodišnjaka sa Kavkaza,pored svih ostalih dobrih uslova koji utiču na njihovu dugovečnost ispitivanja su pokazala da tome treba da zahvale i zmeđu ostalog i redovnoj upotrebi pčelinjeg meda.To ne znači da treba samo starije osobe da med koriste u ishrani,med u ishrani čoveka treba da bude zastupljen kod svih starosnih struktura,kao i ostali pčelinji proizvodi.

Matična mleč je veoma hranljiv pčelinji proizvod njegova hranljiva vrednost prevedena na biologiju čoveka je tolika da žena od 25 kg.svakog dana rađa dete od 75kg.

Propolis je najbolji i naj jači prirodni antibiotik,u poslednje vreme vršena su istraživanja koja pokazuju da propolis ima lekovito dejstvo i u izlečenju kancera.

Polen takođe ima i svoje hranljive i lekovite vrednosti,polen je u ishrani pčela belančevinasta hrana.

Vosak iako nije proizvod koji se koristi u ishrani on nalazi takođe svoju primenu u mnogim oblastima između ostalog za spravljanje raznih lekovitih masti i melema kao i u kozmetici gde se koristi za spravljanje raznih krema i losiona.

Daleko veća je primena pčelinjih proizvoda i njihova hranljiva i lekovita vrednost od ovde spomenutih,ali ja sam želeo samo da pobudim i skrenem vašu pažnju na njihovu vrednost.

Pčelarstvo može da bude hobi gde bismo provodili svoje slobodno vreme u prirodi ako ovo spojimo sa zdravim proizvodima koje bismo dobijali od pčela onda je ovo veoma koristan i zdrav hobi,ljudi se mogu opredeliti da se bave pčelarstvom pored svoje osnovne profesije.A od ostvarenih prihoda od pčelarstva dopunjuju svoju ukupnu zaradu.

Pored ovih varijanti u bavljenju ovim poslom moguće je i raditi ovaj posao kao glavno zanimanje,ovde se nalazi velika mogućnost zapošljavanja.Nezaposlenost je kod nas veliki problem duži niz godina.Ovih dana nezaposlenost postaje i svetski problem.Ovo je profesija koja nam moze omogućiti dobar i pristojan život,pored toga pčelarstvo je takva delatnost gde ima puno obaveza ali i prostora za planiranje tih obaveza i vremena pa tako nije obavezno svakodnevno angažovanje oko pčela,kao kada bi neko radio u nekoj firmi ili bilo kojim drugim poslom da se bavi,gde je odlazak na posao obavezan svakodnevno.  

Comments (7)

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                                                         Početak pčelarenja

Pčelarenjem počinjemo i postajemo pčelari onda kada nabavimo svoja prva pčelinja društva.Bilo kupovinom, bilo da ih dobijemo na poklon ili pronađemo prirodni roj na grani drveta ili u svom prirodnom staništu ako se on već sam smestio.

Poželjno je početi sa dva do tri pčelinja društva,ovo iz više razloga:jedan je taj što pčelari početnici po prirodi stvari nisu vični ovom poslu koji nije jednostavan, samim tim prve početničke greške koje se mogu napraviti mogu dovesti i do gubitka pčelinjeg društva, pa ako se počelo samo sa jednom košnicom može doći do razočarenja pa čak i do toga da se početnik demorališe do te mere da i odustane. A to bi bilo najveća greška. Naime bez početničkih grešaka pa i gibitaka nije prošao ni jedan pčelar početnik, one ne treba da razočaraju početnika ni najmanje, treba samo uporno nastaviti a rezultati će doći sami po sebi, uostalom greške prave i iskusni pčelari. Drugo, ako počnemo sa dve do tri košnice moći će da se međusobno pomažu, na primer:slabijem društvu dodaćemo okvir sa leglom u cilju pojačavanja ili okvir sa hranom ako je potrebno košnici koja nema dovoljno hrane. Pored toga ako počnemo sa nekoliko košnica  razrojavanjem pre ćemo dostići željeni broj društava.Ali ako nemamo mogućnosti da nabavimo nekoliko košnica može se i treba početi i sa jednom ništa nije pogrešno, ja sam takođe počeo sa jednom košnicom.Pogrešno bi bilo jedino ne početi sa gajenjem pčela.U koliko pronadjemo prirodni roj koji se uhvatio na grani drveta ili nekom drugom mestu i ukoliko pčelar čiji je roj ne traga za njim treba zamoliti nekog pčelara sa iskustvom da uhvati roj i smesti u košnicu,naravno uputi vas u  pčelarenje i kako da brinete o roju.U koliko nemate pomoć iskusnijeg pčelara možete to i sami da uradite stresanjem roja u nekoj kutiji ili bilo čemu pogodnom dok ga ne smestite u košnicu.Ovde treba spomenuti stav nekih pčelara da rojeve koji su sami sebi pronašli prirodno stanište da ne treba dirati, jer kada je čovek imao priliku za to dok su pčele bile uhvaćene u obliku grozda na drvetu i čekale i same se nudile a mi to nismo uradili te one same sebi našle stanište, sada ih treba ostaviti na miru i ne uništavati njihovo gnezdo i prirodno staniste.U najvecem broju slučajeva prilikom uzimanja pčela čovek uništi njihovo prirodno stanište a to je najčešće stablo drveta te čovek i na taj način nanosi štete prirodi.

Nabavkom prvog roja ili više njih postajemo pčelari,na početku pčelarenja početnik treba da pročita neku pčelarsku knjigu namenjenu upravo početnicima,kako bi stekao preko potrebno znanje bez koga neće moći da se bavi pčelarstvom i stalno kasnije čita i proučava pčelarsku literaturu.Proučavanje pčelarske literature u cilju sticanja znanja iz oblasti pčelarstva samo po sebi nije dovoljno, potrebno je odmah i početi praktično raditi sa pčelama samo tako ćemo postati dobri pčelari,ovo napominjem i iz razloga što mnogi početnici nabave rojeve a onda ih daju svojim prijateljima pčelarima na čuvanje,na taj način nikada neće postati dobri pčelari. Pčele ne rade uvek onako kako bismo mi želeli, one rade po svojim instiktima i prirodnim zakonima.Ne mojte da se iznenadite ako pčele urade drugačije od očekivanog a što ste vi eto pročitali u nekoj knjizi, razloga za to može biti mnogo na primer neki vaš mali propust ili ko zna nešto što je samo pčelama znano.

Na samom početku pčelarenja treba da odlučimo kojim tipom košnica ćemo da pčelarimo i treba težiti tome da imamo samo jedan tip košnice na pčelinjaku što olakšava posao u radu sa pčelama.U koliko bismo imali različite tipove košnica imaćemo i različite dimenzije okvira i nastavaka a to već komplikuje rad pa samim tim utiče i na produktivnost našeg rada.Svi tipovi košnica imaju prednosti i mane.Samim tim sve košnice su i dobre i loše.Ja bih ovde samo spomenuo i preporučio jedan tip košnice koji nije toliko raširen kod nas, to je Alpska košnica francuskog pčelara Rože Delona, konkretno modifikovanu alpsku košnicu.O ovom tipu košnice detaljnije ću pisati u kasnijim svojim radovima.

Od ostale opreme i pribora koje treba nabaviti na početku kako bismo mogli normalno raditi su sledeći:

- dimilca

- pčelarsku kapu sa mrežom za zaštitu lica

- pčelarski nož

- centrifugu (možemo je kupiti u drugoj godini bavljenja pčelarstvom kada će nam i biti potrebna).

Postoji i niz druge opreme ali ja sam ovde spomenuo naj osnovnije i neophodno bez čega se ne bi ni mogao zamisliti rad sa pčelama.

-Dimilica se koristi uvek u radu pre otvaranja košnice ubace se nekoliko mlazeva dima koji utiče na pčele na taj način što kada se uznemire pčele u mednoj voljci usisaju med što ih smiruje i otežava savijanje trubuha pa i ubadanje.

-Pčelarska kapa sa mrežom za zaštitu lica služi isključivo da bi se zaštitilo lice i oči u prvom redu,na licu se nalaze najosetljiviji delovi ljudskog tela kao što su: usne,oči itd.Postoji i niz druge opreme koji služi za zaštitu ljudskog tela od uboda kao što su:rukavice za ruke,razni kombinezoni i drugo, ali ih ja namerno nisam preporučio jer u radu stvaraju dodatnih poteškoća i po meni nisu neophodni. Pri velikim vrućinama na primer radićemo i odeveni u majici kratkih rukava,papučama i td.U svakom slučaju potpuna zaštita od pčelinjih uboda je nemoguća,te se na njih treba navići,pored toga pčelinji ubod i pčelinji otrov je zdrav i osobama koje nisu  alergične ne smeta, osobama koje su alergične na pčelinji otrov se bavljenje pčelarstvom ne preporučuje.

-Pčelarski nož služi i olakšava posao prilikom vađenja okvira,skidanju nastavaka, struganju propolisa i td.

-Cenrifuga služi za vrcanje meda i ona se može kupiti i druge godine bavljenja pčelarstvom kada će nam i biti potrebna jer prve godine kada smo kupili rojeve verovatno nećemo imati potrebe za njom. 

Comments (14)