jonevija

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

                                                         Početak pčelarenja

Pčelarenjem počinjemo i postajemo pčelari onda kada nabavimo svoja prva pčelinja društva.Bilo kupovinom, bilo da ih dobijemo na poklon ili pronađemo prirodni roj na grani drveta ili u svom prirodnom staništu ako se on već sam smestio.

Poželjno je početi sa dva do tri pčelinja društva,ovo iz više razloga:jedan je taj što pčelari početnici po prirodi stvari nisu vični ovom poslu koji nije jednostavan, samim tim prve početničke greške koje se mogu napraviti mogu dovesti i do gubitka pčelinjeg društva, pa ako se počelo samo sa jednom košnicom može doći do razočarenja pa čak i do toga da se početnik demorališe do te mere da i odustane. A to bi bilo najveća greška. Naime bez početničkih grešaka pa i gibitaka nije prošao ni jedan pčelar početnik, one ne treba da razočaraju početnika ni najmanje, treba samo uporno nastaviti a rezultati će doći sami po sebi, uostalom greške prave i iskusni pčelari. Drugo, ako počnemo sa dve do tri košnice moći će da se međusobno pomažu, na primer:slabijem društvu dodaćemo okvir sa leglom u cilju pojačavanja ili okvir sa hranom ako je potrebno košnici koja nema dovoljno hrane. Pored toga ako počnemo sa nekoliko košnica  razrojavanjem pre ćemo dostići željeni broj društava.Ali ako nemamo mogućnosti da nabavimo nekoliko košnica može se i treba početi i sa jednom ništa nije pogrešno, ja sam takođe počeo sa jednom košnicom.Pogrešno bi bilo jedino ne početi sa gajenjem pčela.U koliko pronadjemo prirodni roj koji se uhvatio na grani drveta ili nekom drugom mestu i ukoliko pčelar čiji je roj ne traga za njim treba zamoliti nekog pčelara sa iskustvom da uhvati roj i smesti u košnicu,naravno uputi vas u  pčelarenje i kako da brinete o roju.U koliko nemate pomoć iskusnijeg pčelara možete to i sami da uradite stresanjem roja u nekoj kutiji ili bilo čemu pogodnom dok ga ne smestite u košnicu.Ovde treba spomenuti stav nekih pčelara da rojeve koji su sami sebi pronašli prirodno stanište da ne treba dirati, jer kada je čovek imao priliku za to dok su pčele bile uhvaćene u obliku grozda na drvetu i čekale i same se nudile a mi to nismo uradili te one same sebi našle stanište, sada ih treba ostaviti na miru i ne uništavati njihovo gnezdo i prirodno staniste.U najvecem broju slučajeva prilikom uzimanja pčela čovek uništi njihovo prirodno stanište a to je najčešće stablo drveta te čovek i na taj način nanosi štete prirodi.

Nabavkom prvog roja ili više njih postajemo pčelari,na početku pčelarenja početnik treba da pročita neku pčelarsku knjigu namenjenu upravo početnicima,kako bi stekao preko potrebno znanje bez koga neće moći da se bavi pčelarstvom i stalno kasnije čita i proučava pčelarsku literaturu.Proučavanje pčelarske literature u cilju sticanja znanja iz oblasti pčelarstva samo po sebi nije dovoljno, potrebno je odmah i početi praktično raditi sa pčelama samo tako ćemo postati dobri pčelari,ovo napominjem i iz razloga što mnogi početnici nabave rojeve a onda ih daju svojim prijateljima pčelarima na čuvanje,na taj način nikada neće postati dobri pčelari. Pčele ne rade uvek onako kako bismo mi želeli, one rade po svojim instiktima i prirodnim zakonima.Ne mojte da se iznenadite ako pčele urade drugačije od očekivanog a što ste vi eto pročitali u nekoj knjizi, razloga za to može biti mnogo na primer neki vaš mali propust ili ko zna nešto što je samo pčelama znano.

Na samom početku pčelarenja treba da odlučimo kojim tipom košnica ćemo da pčelarimo i treba težiti tome da imamo samo jedan tip košnice na pčelinjaku što olakšava posao u radu sa pčelama.U koliko bismo imali različite tipove košnica imaćemo i različite dimenzije okvira i nastavaka a to već komplikuje rad pa samim tim utiče i na produktivnost našeg rada.Svi tipovi košnica imaju prednosti i mane.Samim tim sve košnice su i dobre i loše.Ja bih ovde samo spomenuo i preporučio jedan tip košnice koji nije toliko raširen kod nas, to je Alpska košnica francuskog pčelara Rože Delona, konkretno modifikovanu alpsku košnicu.O ovom tipu košnice detaljnije ću pisati u kasnijim svojim radovima.

Od ostale opreme i pribora koje treba nabaviti na početku kako bismo mogli normalno raditi su sledeći:

- dimilca

- pčelarsku kapu sa mrežom za zaštitu lica

- pčelarski nož

- centrifugu (možemo je kupiti u drugoj godini bavljenja pčelarstvom kada će nam i biti potrebna).

Postoji i niz druge opreme ali ja sam ovde spomenuo naj osnovnije i neophodno bez čega se ne bi ni mogao zamisliti rad sa pčelama.

-Dimilica se koristi uvek u radu pre otvaranja košnice ubace se nekoliko mlazeva dima koji utiče na pčele na taj način što kada se uznemire pčele u mednoj voljci usisaju med što ih smiruje i otežava savijanje trubuha pa i ubadanje.

-Pčelarska kapa sa mrežom za zaštitu lica služi isključivo da bi se zaštitilo lice i oči u prvom redu,na licu se nalaze najosetljiviji delovi ljudskog tela kao što su: usne,oči itd.Postoji i niz druge opreme koji služi za zaštitu ljudskog tela od uboda kao što su:rukavice za ruke,razni kombinezoni i drugo, ali ih ja namerno nisam preporučio jer u radu stvaraju dodatnih poteškoća i po meni nisu neophodni. Pri velikim vrućinama na primer radićemo i odeveni u majici kratkih rukava,papučama i td.U svakom slučaju potpuna zaštita od pčelinjih uboda je nemoguća,te se na njih treba navići,pored toga pčelinji ubod i pčelinji otrov je zdrav i osobama koje nisu  alergične ne smeta, osobama koje su alergične na pčelinji otrov se bavljenje pčelarstvom ne preporučuje.

-Pčelarski nož služi i olakšava posao prilikom vađenja okvira,skidanju nastavaka, struganju propolisa i td.

-Cenrifuga služi za vrcanje meda i ona se može kupiti i druge godine bavljenja pčelarstvom kada će nam i biti potrebna jer prve godine kada smo kupili rojeve verovatno nećemo imati potrebe za njom.